<\/p>\n\n\n\n
U savremenom porodi\u010dnom \u017eivotu, gde se \u010desto govori o emocionalnom, mentalnom i fizi\u010dkom blagostanju, jedan podmukli oblik zlostavljanja ostaje manje vidljiv, ali duboko \u0161tetan: ekonomsko nasilje. \u010cesto zanemareno, ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolu nad pristupom finansijskim resursima, \u010dime se ograni\u010dava autonomija, nezavisnost i sposobnost pojedinca da obezbedi sebe i svoju decu. Kada se ovaj oblik zlostavljanja prepli\u0107e s roditeljstvom, stvara mre\u017eu ranjivosti koja ne samo da zadr\u017eava pojedince u \u0161tetnim odnosima, ve\u0107 uti\u010de i na razvoj, bezbednost i blagostanje dece.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je ekonomsko nasilje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ekonomsko nasilje, poznato i kao finansijsko zlostavljanje, predstavlja oblik porodi\u010dnog nasilja u kojem jedan partner vr\u0161i kontrolu nad drugim kroz manipulaciju ili ograni\u010davanje finansijskih sredstava. Primeri ekonomskog nasilja uklju\u010duju spre\u010davanje partnera da radi, kontrolu nad svim porodi\u010dnim finansijama, uskra\u0107ivanje novca za osnovne potrebe, primoravanje partnera da opravdava svaki tro\u0161ak, uzimanje kredita na njegovo ime bez pristanka, sabotiranje poslovnih prilika i pretnje obustavljanjem alimentacije kako bi se zadr\u017eala kontrola i stvorila zavisnost. Za razliku od fizi\u010dkog nasilja, ekonomsko nasilje mo\u017ee biti suptilno i dugotrajno, \u010desto neprime\u0107eno od strane drugih, pa \u010dak i samih \u017ertava. Su\u0161tina je u mo\u0107i i kontroli, a novac je glavno oru\u017eje.<\/p>\n\n\n\n Studija slu\u010daja: Srbija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nedavno je jedna od partnerskih organizacija ovog projekta, Centar za mame, sprovela istra\u017eivanje o ekonomskom nasilju u Srbiji \u201cFinansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar\u201d koje je popunilo skoro dve i po hiljade \u017eena. Iako su na\u0161e zemlje razli\u010dite, kulture nisu mnogo, te delimo rezultate iz Srbije za koje mislimo da bi bile sli\u010dne i za ostale zemlje iz projekta, kao studiju slu\u010daja. Verujemo da bi rezultati, ali i preporuke, bili sli\u010dni i za ostane zemlje i partnere na projektu.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji, svakoj 10. mami (10,5%) partner ograni\u010dava pristup novcu, dok 14,2% partnera\/mu\u017eeva smatra da ima pravo da svojim \u017eenama odre\u0111uje koliko im je novca \u201cdovoljno\u201d. Osim toga, vi\u0161e od \u010detvrtine majki (26,4%) mora da se pravda svom partneru o tome gde su potro\u0161ile novac. Svakoj petoj mami u Srbiji (20,4%) partner ne dozvoljava da kupi ono \u0161to \u017eeli, a 5,2% njih je bilo primorano da na zahtev partnera i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost. I dok 26% mama nije zadovoljno na\u010dinom na koji se raspola\u017ee novcem u njihovom doma\u0107instvu, kontrolu nad finansijama svoje porodice nema \u010dak 29,4% njih. Posebno je alarmantna \u010dinjenica da se 17% mama ne ose\u0107a finansijski bezbedno pored svojih partnera.<\/p>\n\n\n\n U na\u0161em dru\u0161tvu se o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo pri\u010da, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama. Neki od vidova ovog nasilja su toliko dugo prisutni u na\u0161em dru\u0161tvu, da su postali normalan oblik pona\u0161anja u partnerskoj zajednici, \u0161to je veoma zabrinjavaju\u0107e. Istra\u017eivanje je pokazalo da tre\u0107ina mama ima manje prihode otkako su mame, nego \u0161to su imale pre dece, a kako se ro\u0111enjem deteta \u010desto stvara nova dinamika u porodici, bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne.<\/p>\n\n\n\n Sklop kontroli\u0161u\u0107ih obrazaca pona\u0161anja prema \u017eeni koji se sastoji od uputstava koliko i kako da tro\u0161i, kontrole finansija, pravdanje na koji na\u010din je potro\u0161ila novac ispitan na poduzorku mama koje su izvestile da su izlo\u017eene takvim pona\u0161anjem je uvek statisti\u010dki zna\u010dajno povezan sa obrazovanjem i zaposlenjem \u017eene i brojem dece koje imaju i isti je u svim regijama Srbije. Istra\u017eivanje je pokazalo da kada je \u017eena zaposlena puno radno vreme \u2013 odlu\u010divanje o ste\u010denom novcu oba \u010dlana partnerske zajednice je u zna\u010dajnoj meri zajedni\u010dko, \u0161to je daleko manje izra\u017eeno u zajednicama u kojima \u017eena radi pola radnog vremena ili nije zaposlena. U takvim zajednicama je ve\u0107i i procenat samostalnog raspolaganja sopstvenim novcem i za partnera i partnerku. Novcem koji je samostalno zaradila, \u017eena u ve\u0107oj meri samostalno i zajedni\u010di raspola\u017ee ako \u017eivi u gradskoj sredini, i \u0161to je ve\u0107i stepen obrazovanja koji je zavr\u0161ila. Tako\u0111e je evidentno da \u0161to je vi\u0161i stepen obrazovanja oboje, odlu\u010divanje o izdacima, bilo sitnijim, bilo krupnijim je ravnopravnije. Ovim se jo\u0161 jednom potvr\u0111uje da je obrazovanje za\u0161titni socijalni faktor za mame.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanje je pokazalo da su mame koje samostalno ili ve\u0107inski samostalno podi\u017eu decu u nezavidnoj situaciji. Podaci pokazuju da kada postoji potomstvo, ekonomsko nasilje mo\u017ee da traje mnogo du\u017ee od braka, pa tako skoro pola tata (44,5%) ne pla\u0107a alimentaciju za svoju decu. Od onih koji je pla\u0107aju, veliki broj njih (46,2%) to ne radi redovno ili je \u010dak i umanjivalo svoje prihode kako bi sudski odre\u0111ena alimentacija bila manja. Iako Republika Srbija ima odre\u0111en iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji uskla\u0111uje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, \u010dak 91,3% o\u010deva u Srbij to ne po\u0161tuje. Odnos tata prema alimentaciji statisti\u010dki je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom, pokazalo je istra\u017eivanje. O\u010devi koji ne ispunjavaju svoje nov\u010dane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne \u010dine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne vi\u0111a 25,8% tata u Srbiji, a manje od \u010detvrtinu samostalnog vremena sa decom provodi 37,8% tata.<\/p>\n\n\n\n Zadovoljstvo raspodelom novca u porodici uti\u010de na mame, a i na to da li i kako razmi\u0161ljaju o potomstvu \u2013 svaka \u010detvrta mama je rekla da to uti\u010de na odluku o daljem ra\u0111anju. Kako je natalitet uvek tema od interesovanja \u0161ire javnosti, \u017eelimo da skrenemo pa\u017enju na to da je bitno da svi gradimo dru\u0161tvo gde su statistike do kojih je do\u0161lo istra\u017eivanje bolje i ravnopravnije. To mo\u017eemo, za po\u010detak, raditi tako \u0161to se zala\u017eemo da postoje bolji uslovi da \u017eena zavr\u0161i formalno obrazovanje i nakon \u0161to postane mama, da se vi\u0161e po\u0161tuju radna prava mama i dosledno sankcioni\u0161u oni koji ih ne po\u0161tuju, da se poslodavci stimuli\u0161u poreskim olak\u0161icama pri povratku mama sa porodiljskog odsustva kako bi se pove\u0107ale \u0161anse da mama ne dobije otkaz kada se vrati sa porodiljskog, da mame tokom porodiljskog odsustva ne primaju platu koja je manja od one koju su imale pre toga, da se pove\u0107a broj vrti\u0107a i da mesta u njima budu otvorena i za decu nezaposlenih mama jer jedino tako one mogu da prona\u0111u posao, da postoji dr\u017eavni alimentacioni fond na koji mame mogu da se oslone ako biv\u0161i partner ne pla\u0107a alimentaciju.<\/p>\n\n\n\n Ekonomsko nasilje je tiha, ali razorna sila u \u017eivotima mnogih roditelja. Ono potkopava njihovu autonomiju, ugro\u017eava bezbednost i razvoj njihove dece i zarobljava porodice u krugovima zavisnosti i zlostavljanja. Prepoznavanje ekonomskog nasilja kao ozbiljnog, rodno uslovljenog i sistemskog problema klju\u010dno je za oblikovanje smislenih politika, pravnih i zajedni\u010dkih odgovora. Okon\u010danje ovog oblika zlostavljanja zahteva zajedni\u010dki napor \u2014 od vlada i pravosudnih sistema do \u0161kola, zdravstvenih ustanova i celog dru\u0161tva \u2014 kako bi se obezbedilo da nijedan roditelj ne bude prinu\u0111en da bira izme\u0111u opstanka i bezbednosti, i nijedno dete ne odrasta pod senkom tihog nadzora i kontrole.<\/p>\n\n\n\n \u03a3\u03c5\u03b3\u03b3\u03c1\u03b1\u03c6\u03ad\u03b1\u03c2: Jovana Ru\u017ei\u010di\u0107<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U savremenom porodi\u010dnom \u017eivotu, gde se \u010desto govori o emocionalnom, mentalnom i fizi\u010dkom blagostanju, jedan podmukli oblik zlostavljanja ostaje manje vidljiv, ali duboko \u0161tetan: ekonomsko nasilje. \u010cesto zanemareno, ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolu nad pristupom finansijskim resursima, \u010dime se ograni\u010dava autonomija, nezavisnost i sposobnost pojedinca da obezbedi sebe i svoju decu. Kada se ovaj oblik zlostavljanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[95,77],"tags":[],"class_list":["post-1301","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-articles-sr","category-parents-community-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1301"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1303,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301\/revisions\/1303"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1301"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1301"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/el\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1301"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}