{"id":673,"date":"2025-12-28T11:16:49","date_gmt":"2025-12-28T11:16:49","guid":{"rendered":"https:\/\/parentlink.eu\/?p=673"},"modified":"2025-12-28T11:21:02","modified_gmt":"2025-12-28T11:21:02","slug":"psiholosko-prilagodjavanje-na-majcinstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/psiholosko-prilagodjavanje-na-majcinstvo\/","title":{"rendered":"Psiholo\u0161ko prilago\u0111avanje na maj\u010dinstvo"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada se porodimo, biolo\u0161ki postajemo mame \u2013 po\u010dinju da nas oslovljavaju sa \u201emama\u201c i jedno malo bi\u0107e nas svakodnevno podse\u0107a da smo sada njegova ili njena mama.<\/p>

Ali kada postajemo majke u psiholo\u0161kom smislu? Kada nova uloga postaje deo na\u0161eg identiteta? I kako zapravo izgleda prilago\u0111avanje maj\u010dinstvu?<\/p>

Ne postoji jedan trenutak za koji mo\u017eemo re\u0107i da ozna\u010dava prelazak u maj\u010dinstvo, niti je taj proces isti za svaku \u017eenu.<\/p>

Ne postoji jasan po\u010detak: jo\u0161 mnogo pre trudno\u0107e, na\u0161a intimna razmi\u0161ljanja o maj\u010dinstvu oblikuju ovu tranziciju. Dru\u0161tvo je oduvek imalo idealizovanu sliku maj\u010dinstva koja se menja u zavisnosti od dru\u0161tvenih okolnosti i nesumnjivo uti\u010de na na\u0161u percepciju. Danas preovla\u0111uje slika majke koja je savr\u0161ena u svim oblastima \u2013 na poslu, u partnerstvu, prijateljstvima, izgledu, kao i u maj\u010dinstvu, u kojem su isprepletana nerealna o\u010dekivanja da jedna osoba mo\u017ee odgovoriti na sve potrebe deteta: ne samo za ljubavlju i negom, ve\u0107 i za igrom, u\u010denjem i dru\u0161tvom. Pore\u0111enje sa takvom slikom i te\u017enja da joj se pribli\u017eimo mogu u\u010diniti proces prilago\u0111avanja te\u017eim, iscrpljuju\u0107im i umanjiti u\u017eivanje u ulozi majke.<\/p>

Ne postoji ni jasan kraj \u2013 trenutak u kojem mo\u017eemo re\u0107i da sada sve znamo i razumemo.<\/p>

Ponekad su potrebne godine da se razviju samopouzdanje i sigurnost u ulozi majke, kao i da se maj\u010dinstvo uskladi sa drugim ulogama, poput uloge zaposlene \u017eene ili partnerke. Ponekad je to uskla\u0111ivanje do\u017eivotan proces, jer je jedina konstanta u na\u0161em \u017eivotu \u2013 promena: dolaze novi \u010dlanovi porodice, neki odlaze, selimo se, starimo, menjamo se \u2013 a menjaju se i na\u0161a deca.<\/p>

Kako dete raste, menja se i na\u0161e razumevanje maj\u010dinstva. Sasvim je druga\u010dije biti majka novoro\u0111en\u010deta, \u0111aka prvaka, tinejd\u017eera ili mlade osobe koja zapo\u010dinje sopstvenu porodicu. Svaka od tih faza zahteva nove ve\u0161tine i nova prilago\u0111avanja.<\/p>

\u00a0<\/p>

Istovremenost prijatnih i neprijatnih emocija<\/strong><\/p>

Va\u017enije od samog po\u010detka ili kraja jeste razumevanje da je prilago\u0111avanje maj\u010dinstvu slo\u017een proces koji traje godinama. Prate ga prijatne i neprijatne emocije, \u010desto veoma intenzivne, sa kojima se prvi put susre\u0107emo tokom prve godine detetovog \u017eivota.<\/p>

Taj intenzivan po\u010detak mo\u017eemo zamisliti kao istovremeno delovanje dve sile: jedne koja nas privla\u010di ka bebi i \u010dini nas sre\u0107nima u ulozi majke, i druge koja nas vu\u010de ka drugim ulogama, \u017eeljama i o\u010dekivanjima, i donosi pote\u0161ko\u0107e u prilago\u0111avanju.<\/p>

\u00a0<\/p>

Kako izgledaju te sile?<\/strong><\/p>

Prva sila je prijatna. Fiziolo\u0161ke promene kroz koje majke prolaze tokom trudno\u0107e, poro\u0111aja i nakon njega poma\u017eu povezivanju sa bebom. Ve\u0107 u trudno\u0107i dolazi do promena koje nas pripremaju za maj\u010dinstvo \u2013 na primer, pove\u0107ava se region mozga zadu\u017een za prepoznavanje izraza lica, \u0161to nas \u010dini osetljivijima na \u010ditanje bebinih signala.<\/p>

Nakon poro\u0111aja, hormoni, me\u0111u kojima je najva\u017eniji oksitocin, poma\u017eu nam da se ose\u0107amo sre\u0107no i smireno uz bebu. Zato se neke majke zaljubljuju u svoju bebu ve\u0107 na poro\u0111aju, neke tokom dojenja, a neke kasnije, kroz mnogo dodira, no\u0161enja, grljenja i ma\u017eenja.<\/p>

Dobra vest je da se oksitocin, hormon zaslu\u017ean za ose\u0107aj povezanosti, ne lu\u010di samo tokom poro\u0111aja ili dojenja, ve\u0107 i u interakciji sa drugim ljudima, naro\u010dito kroz kontakt ko\u017ea na ko\u017eu. To je na\u0161 \u201esocijalni hormon\u201c, a beba nas svojom stalnom potrebom za kontaktom vodi zajedni\u010dkim putem povezivanja.<\/p>

Postoji i druga sila koja ote\u017eava povezivanje sa bebom i vu\u010de nas u drugom smeru, jer mi nismo samo majke. Potrebno je mnogo vremena da postanemo ve\u0161tije u svim na\u0161im ulogama zajedno: ulozi majke, ali i ulogama vezanim za obrazovanje, posao, partnerstvo, prijateljstva, hobije i sve drugo \u0161to nas ispunjava u \u017eivotu.<\/p>

Deo prilago\u0111avanja je i proces tugovanja za \u017eivotom pre maj\u010dinstva i opra\u0161tanja od njega, \u010de\u017enja za vremenom posve\u0107enim drugim va\u017enim aspektima \u017eivota, kao i vreme potrebno da otkrijemo nove prioritete i na\u010dine da ostanemo ono \u0161to jesmo.<\/p>

Na\u0161 ceo \u017eivot i sve na\u0161e uloge satkani su od ove dve potrebe: potrebe za povezano\u0161\u0107u, pripadanjem i saradnjom \u2013 i potrebe za samostalno\u0161\u0107u i o\u010duvanjem li\u010dnog integriteta u svim odnosima.<\/p>

\u00a0<\/p>

Uticaji na tok prilago\u0111avanja<\/strong><\/p>

O\u010dekivanja koja \u010desto imamo prema sebi i drugima mogu ote\u017eati prilago\u0111avanje maj\u010dinstvu, naro\u010dito ako odbijamo ili ne tra\u017eimo pomo\u0107 drugih, umanjuju\u0107i vrednost i zna\u010daj njihove uloge \u2013 i za nas i za bebu. Deo prilago\u0111avanja je i prihvatanje i navikavanje na razli\u010dite na\u010dine koji nisu na\u0161i, kao i prihvatanje \u010dinjenice da ne mo\u017eemo i ne treba sve da radimo same.<\/p>

Nerealno je unapred planirati kako \u0107e izgledati poro\u0111aj, kako \u0107e beba spavati, da li \u0107e imati gr\u010deve ili da li \u0107emo uspostaviti dojenje. Zbog neostvarenih \u017eelja i planova ponekad ose\u0107amo dodatnu te\u017einu u postporo\u0111ajnom periodu, procenjuju\u0107i ono \u0161to imamo kroz ono \u0161to se nije ostvarilo. Fokus na bebu i mnogo dodira mogu i majci i bebi nadoknaditi prepreke na putu ka realnijoj slici maj\u010dinstva.<\/p>

Postporo\u0111ajni period nije lak. Mogu\u0107e je da se nikada ranije niste ose\u0107ale toliko umorno. Bebe se \u010desto bude no\u0107u, nekima je potrebno mnogo vremena da uspostave ritam dana i no\u0107i, a umor se dodatno poja\u010dava zbog fizi\u010dkog oporavka nakon poro\u0111aja. Potrebno je mnogo vremena i strpljenja da se majka i beba usklade u dojenju. Bez obzira na to da li dojimo ili hranimo bebu na fla\u0161icu, beba zahteva veliku posve\u0107enost i ostavlja malo vremena za odmor i druge aktivnosti koje bismo \u017eelele. Ona nam jasno pokazuje da je sada ona na\u0161a glavna aktivnost \u2013 i to zaista jeste tako, sve do druge godine, kada dete i roditelji postepeno po\u010dinju da se osamostaljuju.<\/p>

Baby blues podrazumeva promene raspolo\u017eenja, naro\u010dito iznenadne nalete tuge i\/ili razdra\u017eljivosti, koji se javljaju u prvim nedeljama nakon poro\u0111aja, bez jasnog razloga. Iako su povezani sa hormonalnim promenama, sve prethodno opisane okolnosti mogu uticati na njih i produ\u017eiti period sni\u017eenog raspolo\u017eenja i razdra\u017eljivosti.<\/p>

Uobi\u010dajena su i druga ose\u0107anja, poput straha. To malo bi\u0107e sada je na\u0161a briga i odgovornost, a odgovornost za drugo ljudsko bi\u0107e mo\u017ee biti preplavljuju\u0107a. Potrebno je mnogo vremena, a ponekad i rada na sebi, da nau\u010dimo da uskladimo brigu i ljubav i da steknemo sigurnost i samopouzdanje u ulozi majke. Kao i dugotrajno sni\u017eeno raspolo\u017eenje, sna\u017ena anksioznost u vezi sa bezbedno\u0161\u0107u ili budu\u0107no\u0161\u0107u bebe zahteva dodatnu podr\u0161ku bliskih ljudi, a ponekad i stru\u010dnjaka.<\/p>

\u010cest je i ose\u0107aj usamljenosti. Bez obzira na to da li smo okru\u017eene ljudima ili ne, niko ne mo\u017ee u potpunosti razumeti kako se ose\u0107amo. U na\u0161em dru\u0161tvu pa\u017enja je uglavnom usmerena na bebu, a retko ko pita kako je majka. A jedna od va\u017enih potreba majki jeste da mogu iskreno da ka\u017eu i podele kako su \u2013 bez ose\u0107aja krivice.<\/p>

\u00a0<\/p>

Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>

Podsetimo se ponovo dve sile koje \u010dine odnos: jedna je ljubav prema bebi, a druga ljubav prema sebi. Va\u017eno je razumeti da su obe sastavni deo maj\u010dinstva i da jedna ne umanjuje drugu.<\/p>

Maj\u010dinstvo mo\u017ee biti duboko ispunjavaju\u0107e iskustvo, ali ono nije samo prijatno. Nijedna neprijatnost, ma kakva bila i koliko god te\u0161ka, ne zna\u010di da smo lo\u0161ije majke ili da manje volimo svoju bebu. To samo zna\u010di da smo celovita bi\u0107a i da imamo i druge potrebe o kojima vredi razgovarati i tra\u017eiti nove na\u010dine uskla\u0111ivanja.<\/p>

Maj\u010dinstvo je iskustvo najve\u0107e ljubavi i brige, smeha i tuge.<\/p>

To je prilago\u0111avanje koje zahteva vreme, strpljenje, ljubav i saose\u0107anje \u2013 prema bebi, ali i prema sebi.<\/p>

\u00a0<\/p>

Autorka:<\/p>

Barbara Perasovi\u0107 Cigrovski, master psihologije<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se porodimo, biolo\u0161ki postajemo mame \u2013 po\u010dinju da nas oslovljavaju sa \u201emama\u201c i jedno malo bi\u0107e nas svakodnevno podse\u0107a da smo sada njegova ili njena mama. Ali kada postajemo majke u psiholo\u0161kom smislu? Kada nova uloga postaje deo na\u0161eg identiteta? I kako zapravo izgleda prilago\u0111avanje maj\u010dinstvu? Ne postoji jedan trenutak za koji mo\u017eemo re\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":124,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[95,65],"tags":[],"class_list":["post-673","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-articles-sr","category-mental-health-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/673","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=673"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/673\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":677,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/673\/revisions\/677"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/124"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=673"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=673"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=673"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}