{"id":695,"date":"2025-12-28T12:14:04","date_gmt":"2025-12-28T12:14:04","guid":{"rendered":"https:\/\/parentlink.eu\/?p=695"},"modified":"2025-12-28T12:15:22","modified_gmt":"2025-12-28T12:15:22","slug":"uloga-i-znacaj-oceva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/uloga-i-znacaj-oceva\/","title":{"rendered":"Uloga i zna\u010daj o\u010deva"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Danas se sve vi\u0161e prepoznaje va\u017enost uklju\u010denosti o\u010deva u odrastanje dece, ali i dalje postoji velika konfuzija oko toga kako ta uloga treba da izgleda. \u010cini se da jo\u0161 uvek tragamo za modelom o\u010dinstva, dok se istovremeno suo\u010davamo sa brojnim uverenjima koja stoje na putu povezivanja o\u010deva sa njihovom decom.<\/p>

Zato u ovom tekstu navodimo neke od mitova o ulozi majki i o\u010deva. \u017delimo da ih razmotrimo i razgradimo, uzimaju\u0107i u obzir dostupna znanja o razvoju deteta i roditeljstvu, ali i ono \u0161to nam zdrav razum govori o ljubavi izme\u0111u tata, mama i njihove dece.<\/p>

Ne postoji samo jedan na\u010din da se bude tata i ovim tekstom \u017eelimo da vas podstaknemo da razmislite kako vi \u017eelite da \u017eivite svoju ulogu oca.<\/p>

Mit broj 1 \u2013 \u201eDetetu je najva\u017enija majka.\u201c<\/strong><\/p>

Za optimalan emocionalni razvoj detetu je potrebna makar jedna osoba koja o njemu brine. Kvalitet odnosa koji se pritom gradi ne zavisi od pola odrasle osobe, ve\u0107 od njene ili njegove sposobnosti da adekvatno, sa toplinom i prisutno\u0161\u0107u, odgovori na detetove potrebe, pla\u010d i nelagodnost, kao i na \u017eelju za igrom i povezivanjem.<\/p>

Naj\u010de\u0161\u0107e ovu ulogu preuzima majka, koja se sa detetom povezuje tokom trudno\u0107e, koja putem dojenja mo\u017ee da odgovori na potrebe za hranjenjem, telesnim kontaktom i umirivanjem, i koja iz niza razloga \u2013 kako ekonomskih, tako i kulturolo\u0161kih \u2013 provodi ceo ili ve\u0107i deo porodiljskog odsustva sa detetom. Zbog toga ne \u010dudi \u0161to je u prvim godinama majka detetu najva\u017enija osoba.<\/p>

Me\u0111utim, to ne zna\u010di da samo majka mo\u017ee imati ovu ulogu. O\u010devi ne mogu da doje, ali razvoj privr\u017eenosti ne zavisi od dojenja, ve\u0107 od na\u010dina na koji se odgovara na detetove potrebe. O\u010devi ne mogu da iznesu trudno\u0107u, ali to nije preduslov za povezivanje sa detetom.<\/p>

To tako\u0111e ne zna\u010di da uz majku otac nije va\u017ean. Dete je sposobno da razvije privr\u017eenost prema vi\u0161e osoba i va\u017eno je da ima odnose sa vi\u0161e ljudi.<\/p>

Mit broj 2 \u2013 \u201eO\u010devi ne mogu da se pove\u017eu sa decom kao majke.\u201c<\/strong><\/p>

Tradicionalno, uloga o\u010deva bila je ograni\u010dena na povezivanje sa decom kroz grublju igru, sport i u\u010denje \u201emu\u0161kih\u201c vrednosti poput hrabrosti. Kada su deca vrlo mala, tradicionalno se smatralo da su va\u017enije \u201e\u017eenske\u201c oblasti: hranjenje, nega i ne\u017enost, pa su o\u010devi \u010desto bili po strani i preuzimali ve\u0107u ulogu tek kada bi dete moglo da tr\u010di sa njima u parku.<\/p>

Ovo je model koji neke porodice i dalje mogu da praktikuju, ukoliko svima odgovara. Ipak, va\u017eno je znati da stvari mogu izgledati i druga\u010dije.<\/p>

Postoji mnogo na\u010dina povezivanja sa decom. To ko \u0107e \u010de\u0161\u0107e biti u parku, a ko \u0107e menjati pelene, ne mora da zavisi od pola, ve\u0107 od dogovora i li\u010dnog stila svakog roditelja. Sposobnost za ne\u017enost imaju svi ljudi, a ne samo majke. O\u010devi mogu do\u017eiveti i sli\u010dne telesne promene kao majke: kontakt ko\u017ea na ko\u017eu sa novoro\u0111en\u010detom podsti\u010de lu\u010denje oksitocina kod o\u010deva, hormona koji se \u010desto naziva \u201ehormonom ljubavi\u201c jer podsti\u010de povezivanje sa bebom.<\/p>

Povezivanje sa detetom od najranijih dana predstavlja va\u017ean temelj za kasnije roditeljstvo. Iskustvo brige i umirivanja bebe mo\u017ee o\u010devima doneti dublje razumevanje deteta u godinama koje slede. Time i kasnija igra postaje spontanija i vo\u0111ena potrebama i \u017eeljama deteta, a ne predstavom o tome kako bi o\u010dinstvo \u201etrebalo\u201c da izgleda.<\/p>

Preuzimanjem brige o deci od samog po\u010detka, otac rastere\u0107uje majku. Deljenje obaveza i fleksibilnost u tome \u0161ta radi mama, a \u0161ta tata, mogu oja\u010dati partnerski odnos i dati dublji smisao roditeljstvu i porodi\u010dnom \u017eivotu.<\/p>

Tako\u0111e je va\u017eno re\u0107i da je o\u010devima \u010desto potrebno vi\u0161e vremena da se pove\u017eu sa bebom. Oni nemaju direktno iskustvo povezivanja tokom trudno\u0107e, niti \u010desto imaju pozitivne i raznolike uzore o\u010dinstva iz sopstvenog detinjstva. Me\u0111utim, kada dobiju prostor, vreme i razumevanje da se sna\u0111u u novoj ulozi, pokazuje se da su u potpunosti sposobni da postanu bri\u017eni o\u010devi.<\/p>

Mit broj 3 \u2013 \u201eMajke su odgovornije (\u017eene su odgovorniji pol). O\u010devima sve mora da se govori i obja\u0161njava.\u201c<\/strong><\/p>

\u00a0<\/strong><\/p>

Razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena oduvek su tema interesovanja i istra\u017eiva\u010da i \u0161ire javnosti. Svako ima neku teoriju o tome \u0161ta je \u201etipi\u010dno \u017eensko\u201c, a \u0161ta \u201etipi\u010dno mu\u0161ko\u201c.<\/p>

Istra\u017eivanja poku\u0161avaju da odgovore na pitanje da li su razlike koje prime\u0107ujemo posledica vaspitanja i okru\u017eenja ili su uro\u0111ene.<\/p>

Sve je vi\u0161e dokaza da razlike u intelektualnim sposobnostima odra\u017eavaju okru\u017eenje, a ne prirodne razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena. Tako izbor zanimanja poput automehani\u010dara ili programera ne govori o slabijim sposobnostima \u017eena, ve\u0107 o tome da imaju manje prilika da razviju te ve\u0161tine.<\/p>

\u010cesto se veruje da su \u017eene odgovornije, da bolje znaju ili \u0107e lak\u0161e nau\u010diti kako da brinu o deci i da \u201edr\u017ee sva tri ugla ku\u0107e\u201c. Umesto da odr\u017eavamo ovakva uverenja i o\u010devima ne pru\u017eamo priliku da preuzmu odgovornost, korisnije je zapitati se: kako vaspitavamo de\u010dake? Koliko ku\u0107nih obaveza preuzimaju? Koliko neposlu\u0161nosti im se toleri\u0161e u pore\u0111enju sa devoj\u010dicama? Na kraju, ako bi o\u010devi bili vi\u0161e uklju\u010deni u porodi\u010dne obaveze, da li bi porodice bile zadovoljnije, a deca nau\u010dila da odgovornost ima mnogo lica?<\/p>

Nova uloga o\u010deva<\/strong><\/p>

Sre\u0107om, dru\u0161tvena klima se menja i o\u010devi imaju sve va\u017eniju i prisutniju ulogu u \u017eivotima svoje dece. Danas znamo koliko svi \u2013 majka, otac, dete, porodica i dru\u0161tvo u celini \u2013 imaju koristi od uklju\u010denih o\u010deva.<\/p>

Tradicionalna uloga o\u010deva se napu\u0161ta, ali jo\u0161 uvek ne postoji jasno definisana nova uloga. To je ne\u0161to \u0161to majke i o\u010devi zajedno istra\u017euju, isprobavaju i dogovaraju tokom roditeljstva. Mo\u017eda i nije potrebno imati jedan univerzalni model o\u010dinstva, ve\u0107 podr\u017eati porodice da razviju sopstveni.<\/p>

Kako podr\u017eati o\u010deve?<\/strong><\/p>

Nekoliko smernica za podr\u0161ku o\u010devima i porodicama:<\/p>

Preispitivati tradicionalna uverenja, zadr\u017eati ono \u0161to ima smisla i imati hrabrosti odbaciti ono \u0161to ne funkcioni\u0161e.<\/p>

Nije uvek neophodno odre\u0107i se tradicionalnih podela. Porodica koja insistira na potpunoj ravnopravnosti u svemu mo\u017ee postati nezadovoljna zbog rigidne podele obaveza, dok porodica sa tradicionalnijim ulogama mo\u017ee biti zadovoljna ako to svima odgovara i niko se ne ose\u0107a zapostavljeno ili preoptere\u0107eno.<\/p>

Potrebno je mnogo razgovora, otvorene komunikacije i hrabrosti da se napuste stari obrasci i izgrade novi.<\/p>

Va\u017eno je omogu\u0107iti o\u010devima prilike za povezivanje sa decom i prilago\u0111avanje roditeljskoj ulozi.<\/p>

Smanjenje prepreka za kori\u0161\u0107enje odsustva o\u010deva i ravnopravnu podelu roditeljskog odsustva omogu\u0107ilo bi o\u010devima da iskuse o\u010dinstvo od prvih dana.<\/p>

Na nivou svake porodice, vreme, razumevanje i poverenje su klju\u010dni:<\/p>

O\u010devima je potrebno vreme da budu sami sa decom, da rade stvari na svoj na\u010din i da u potpunosti osete ljubav prema svojoj deci.<\/p>

Potrebno im je poverenje drugih \u2013 naro\u010dito \u017eena \u2013 da su zaista sposobni za ovu ulogu.<\/p>

Potrebno im je i razumevanje da mogu biti topli i bri\u017eni o\u010devi, a da pritom ne gube svoj mu\u0161ki identitet.<\/p>

Autorka:<\/p>

Barbara Perasovi\u0107 Cigrovski, master psihologije<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas se sve vi\u0161e prepoznaje va\u017enost uklju\u010denosti o\u010deva u odrastanje dece, ali i dalje postoji velika konfuzija oko toga kako ta uloga treba da izgleda. \u010cini se da jo\u0161 uvek tragamo za modelom o\u010dinstva, dok se istovremeno suo\u010davamo sa brojnim uverenjima koja stoje na putu povezivanja o\u010deva sa njihovom decom. Zato u ovom tekstu navodimo […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":488,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[95,65],"tags":[],"class_list":["post-695","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-articles-sr","category-mental-health-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/695","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=695"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/695\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":698,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/695\/revisions\/698"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/488"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=695"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=695"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/parentlink.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=695"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}